Dnevnik Soraya Selfidge

Pokupavali smo gomilu knjiga,kotliće,i sad su falile palerine,čarobnji štapiči i naravno kučni ljubimci.Kad sam vidjela one pelerine,svijesno sam dala do znanja kako ja to neču obuči...ali sam morala.Dok sam tako razgledala te užasne pelerine koje mi je dala gospođa Malkin,iznenada su se otvorila vrata i unjela u prostoriju priličnu buku.
Ušla je jedna cura,debeljuškasta,duge pepeljasto plave kose i lica punog bubuljica,a sa njom jedan totalno suprotni dečko.Plav,blijed,mršav.Njih dvoje su se koškali,dok je za njima sasvim ozbiljno išla gospođa,plave kose,ali pošto je nosila kukuljicu,nisam joj baš vidjela lice.Zastali su,neslušajuči kako ih gospođa Malkin pozravlja i pita šta žele.
Žene:Znaš ti dobro starice šta tražimo..daj te pelerine da probaju...vračam se za pola sata.
Žena je izašla.Malkin se osjećala pomalo uvrijeđena ,ali je ipak pokazala ovim pelerine.
Dječak:Eh,čini se da Weasleyjevi nemogu da se odluče...da li da uzmu jeftiniju ili onu malo skuplju...zar ne Elysha?
Elysha:Draco,budi pristojan!
Draco:Eh...ovaj koliko znam nije Weasley...što...usvajate djecu?
Molly je samo šutjela,ali se vidjelo da je najradije htjela da ga šutne.
Elysha:Ama šta ti je...nismo ovdje gledati crvenokose...daj,Draco...obuci ovu...
Draco:Ajmo se zabaviti...znate(počeo se obračati Harryju,Mary,Mirandi,Keeri i meni)Weasleyevi imaju više djece nego što žele...
Harry:Daj ušuti...besmislice...
Miranda:Da,ušuti...
Mary:Svi znamo koje tvoja majka...
Elysha je samo zabila svoju šaku u Dracovo lice.Malkin je napravila grimasu sreće.
Elysha:Oprostite Dracu...on vam je malo zao...ne obazirite se...oprostite mu gospođo Molly!
Molly joj je se nervozno nasmija.Elysha se činila nešto bolja od Draca.
Draco se digao.Pokušao je da udari sestru,ali se nije usudio.Mismo izašli.Molly odpuše.
Ron je samo govorio da če srediti Draca u Hogwartsu,ali nije bio načisto.
Onda smo krenuli po štapiče.Ne mogu va, reći puno,jer nisam ni pratila kaj je govorio onaj...samo znam da sam dopravog promijenila 47 štapiče...ali sigurno toliko je sam brojala.
Na kraju,Hagrid je jedva nagovrio Molly da odemo po kojeg kučnog ljubimca.
Mary je se bi pronašla perzijsku mačku Cessie,Mirnada je radije štedila galeone,Ron je ostao na svom štakoru Šugonji,Harry je pronašao snježnobijelu sovu i nazvao je Hedvig,Keera je isto našla sovu,a ja sam uzela onu papigu.Čovječe,naučili su je i da govori tako tečno,da izgleda da pričaš sa čovjekom.Nazvala sam je Blabetalo Winnie...ali pošto je znala šta znači Blabetalo,odaziva se samo na Winnie.
Ostatak dana do Hogwartsa prošlo je tako brzo da nisam ni primjetila
Večinom sam pokušaval shvatiti pravila metloboja,i natjrati Winnie da pošelje poruku.
Konačno je osvanuo taj dan...otišli smo na kolodvor King s Cross...pa na Hogwarts-Expres.
Nakon čudnog prolaza kroz zid,stali smo sa pozdravljati sa Molly i Billom.Molly je odjednom postala čudna.
Molly:A gdje je Arthur svo ovo vrijeme Soraya?
Neznam zašto je baš mene pitala.Ja sam se zacrvenila...a Harry je pognuo glavu.
Fred javio nakon jedne čudne šutnje koja je trajala 10 minuta i oborila je sav rekord.
Fred:Pa zar neznaš?Nisi joj rekla Sorry!Pa on ti je na Mungu...slomio je nogurinu...
Molly koja je inače na sve reagovala,sad je šutila.Mislim da je uvpravo preživječa srčani.
Ja:A kako ti to znaš?
Fred:Pa znam...prisluškovao sam vas...
Bill:Ne budali...Keera...on je svo vrijeme bio sa vama?
Keera:Je!Ali su bili dosta čudni.
Fred:Da...sad možemo čuti tatu kako jauče od boli...kakva patnja...
Ja:šTO ste mu napravili???
Molly se onesvjestila...bilo je to dovoljno.
Bill:Kreteni jedni...sad idite...i kad se vratitite...platit če te...kunem vam se
Fred:Oh,da..znam to...
Bill je ostavio onesvještenu majku Percyju(koji malne pade od mamine težine).Bill se baci na Freda i potukoše se.Fred je zaradio dosta modrica.Bill je samo razvašario friz.Znao je da se sa Fredom ne kači,ali sad je prešao sve mjere.
Konačno smo ušli.(molly je otišla u posjet arthuru na mungu)
Našli smo praznih mjesta kod jedne cure sa kovrđavom kosom i več u svojoj pelerini.Mene i Rona je iritirala,pa smo odlučila prošetati malo vlakom.Previše je pametovala.
Dok smo tako šetali,naišli smo na pobunu..ili je tako samo izgledalo.
Hrpa curica se svađala i koškala,ali su sve imale happy lica.
Dvije od njih su se izdvojile i pozravile me(ne rona...baš mene).
Jedna:Ja sam ti Lindsay Death Kill Ridlle...ovo je An gel McRowan...mi smo napravile grupicu...sve one su u njoj...hočeš i ti...ali sve smo načisto biti Slytherinke...
Ja:Super...ja sam Soraya Selfidge...ovaj...žalim...ja stvarno nisam načisto hoču li izdržati 2 sedmice u Hogwartsu...
Lindsay:Oh,baš si smješna...ali mi nismo takve...
Onda je počela pokazivati prsom sve ove ostale cue,što je bilo krajnje nepristojno...Nicollet Mayer;MAYA Courage,Pansy Parkinson,Jennifer Pleasant,i Elysha Malfoy.
Z nju nisam ni sumnjala da če biti Slytherinka.
Ronu je dojadilo slušati mali milijon stvari koje moraš znati i biti da bi bio u grupi,a ja trenutno nisam ništa dugo nego izgubljena u nepoznatom svijetu...one su spominjala matamorfuguse(nemate pojma koliko me koštalo napisati ovu spetljanu riječ),animaguse,parsel-uste...moj jedini talenat je bio znati budučnost i to naveliko,ali nije bio od velike koristi.
Ja i Ron smo u želji da pobjegnemo krenuli prema ostalima,ali nas na putu spriječio Draco...nametao se...i neznam zašto me uvijek baš on zadesi...
Nastavit če se...

Iako protiv moje volje,sjela sam.Vožnja je bila odvratna.Došlo mi je da otvorim prozor i ispovračam se,ali taj pokušaj mi je bio malo nemoguč,jer sam sjedila između Mirande i Keere.Jedino se čudim kako smo se utrpali.
Kad smo stigli,naokolo je bilo puno ljudi.Na jednoj ploči je pisalo»ZAKUTNA ULICA».Bilo je tu prodavnica sa stvarima najčudnijim na svijetu,sa metlama,kotličima,a meni je pak najviše sviđao onaj sa kučnim ljubimcima.Za oko mi je zapela jedna orijaška papiga.
Molly:Arthure...ti i Soraya...morate do Gringottsa...ja ču biti sa Ronom,Mirandom,Keerom i Mary na medovini(???)...
Arthur je samo potvrdio,uhvatio me za ruku i povukao naprijed.Ja sam gledala iza sebe.
Arthur je mi je za putem pričao o svojim kolekcijama utikača ,a onda je prešao na mobitele...
Bio je naporan,pa sam izvadila svoju Nokiu iz đepa i počela se igrati Spece Impakta.Kad je to vidjeo,počeo me moliti da mu ga dam za 5 galeona.
Nisam htjela jer nisam imala blage šta je geleon.
I onda smo stali pred velikom orijaškom zgradom .Ispred je stajao čudan čovjek,ali poslije svega što sam vidjela,ne bi me začudilo da vidim čudovište kako se bezbrižno šeče ulicama.
Arthur:Soraya...mi se nalazimo pred Gringottsom...to ti je čarobnjačka banka.
Ja:Aha..divno!
Iza nas čuli su se glasovi.Okrenuli smo se i vidjeli velikog gorostasa,visočije i debljeg od običnog čovjeka barem 3 puta.Imao je veliku i čupavu rivu.Naježila sam se od pomisli da ču živjeti u takvom svijetu.Samo sam stisnula Arthurovu ruku,a on je jauknuo.Ipak,glas gorostasa nije odavao ništa što bi mi škodilo,pa samprestala da paničim.Arthur je počeo gledati gorostasa i onda sa velikom radošču počeo se raspitivati za zravlje,a gorostas za stanje u ministarstvu.Oni su se raspričali.
Iza velikog čovjeka izletjelo je dijete,mojih godina,crne kose,zelenih očiju,nabodenih neočala na nosu koje su bile zaljepljene selotepom i ožiljkom u obliku munje na čelu.
Ja:Harry!!!Šta češ ti ovdje?
Harry:Soraya!Šta češ ti...
Arthur je odmah prekinuo priču .
Arthur:Hagride...je li ovo...ma jeli moguče...Harry...Harry Potter???
Hagrid:O,da...to je on...sječam ga se kao bebe.
Arthur je razgledao Harryja i zastao na ožiljku.Da bi sprečio daljnje gubljenje vremena,Hagride nas je upitao da li idemo u Gringotts.Ja i Arthur smo potvrdili klimajuči glavama.
On i Hagrid su krenuli ispred Harryja i mene.Čudom sam se načudila,kako je moguče da i on ide u Hogwarts.
Kad smo ušli u Gringotts,sve je bilo puno onim čudnim ljudima,a i običnim.Ja i Harry smo samo pratili Arthurai Hagrida i pričali,a nismo se obazirali šta se zbiva oko nas.Odjednom smo stali,jedan nam je čovjek oključao velika vrata,kojih je tu bilo još mnogo,a kad ja otvorio,sijevnuo je sjaj zlatnika.Hagrid nam je počeo objašnjavati kako kako je to Harryjev novac.Uzeli su ga podosta,a onda smo otišli do drugih vrata.Tu je svjatlost bila nešto manja.To je bio sef moga oca.Iako je u njemu bilo znatno manje novca,mene su oči zaboljele i od ovoga. Sefa.Arthur je uzeo podosta.I onda smo se vratili na početak,pred vrata Gringottsa.
Arthur i Hagrid su se pozdravili,i Harry i ja.Krenuli smo svako svojim putem.Ali nismo se udaljili ni 3 metra,Arthur je pao.Bočeo je da jauče.Hagrid je dotrčao i pitao ga šta mu je.
Arthur:Slomio sam...jao...ne diraj je Hagride...nogu!!!
Dotrčalo je još ljudi, i na kraju su došli još nekakvi ljudi u bijelom.
Odveli su GA.A Arthur je rekao Hagridu da me odvede do Molly i da idemo dalje,ali da ne govori da je n Mungu(šta je to?) i da je slomio nogu,več samo kako je imao posla.Hagrid ga je poslušao.
Krenuli smo dalje.Hagrid je napravio užasnu grimasu...valjda nije znao lagati,pa mu je bilo grdno reči Molly nešto što nije tačno...
Počeli smo svi pričati.Njih dvojica su večinom samo mene pitali,a o sebi nisu ništa ni rekli.
Kad smo stigli pred onu prodavnicu kučnih ljubimaca,ja sam stala gledati onu papigu.Hegrid je nestrpljivo mlatarao rukom,Harry sa zanimanjem gledao metle a ja Papigu.Onda je došla Molly sa Mary,Keerom ,Mirandom i Ronom.
Bila je uznemirena...ali kad je vidjela Hagrida,smiila se.Htijela ga je pozvati na medovinu,ali se Keera požalila kako su joj bile 3 čaše i više nego dovoljne.
Prije medovine,Hagrid je predstavio Harryja,i krenuli smo na medovinu.Poslije medovine,Molly nam je rekla da idemo kupovati,a meni je obečala pogledati onu Papigu...
Nastavi če se...

Ujutro,ustala sam naopačke.
Sanjala sam Aplle.Bila je čupava...imala je podočnjake...odjeća joj je bila otrcana,crna...
Zvala me...da se igramo barbika...ja nisam htijela...opirala sam se...grebala sam je...tukla sam ...
I onda sam otvorila oči.ležala sam na krevetu...oblivena znojem...a preda mnom je stajao Ron.
Po njegovoj faci,zaključila da se upravo borio sa psihički i fizički poremečenom osobom.
Ron:Šta ti je?Koji ti je vrag?Živog si me ubila?
Ja:Oprosti...šta se desilo?
Ron:Još pitaš?Grebeš se ...tučeš...
Pogledala sam ga bolje i došla na zaključak da sam mu raščupala kosu,izgrebala ruke...i napravila 2 modrice...jednu na čelu,,a druga je upravo izbijala na oku.
Ja:Pa oprosti.Sanjala sam...nešto užasno...
Ron:Šta?
Ispričala sam mu i on je ostao užasnut.Milsila sam ...reči če kako je to užasno...ali...
Ron:Zbog toga si me istukla?To je tvoja nočna mora...oh Bože...kakvih sam sve ljudi upoznao,ali ovako lude nikad...eh,da...došle su moje tri prijateljice...s njima sam se igrao davno nekad...a pošto i one idu u Hogwarts,pa iči če sa nama u kupovinu.
Ja:Ja nemam novca...
Utom je ušla Molly.Nosila je jednu ogromnu kesu.
Molly:Dušo,budna si...Rone,kako se usužuješ probuditi je...bezobrazan si...
Ja:Bolje da me probudio...sanjala sam nočnu moru.
Molly:Ah,dušo...ajd,sad se moraš spremiti brzo...ovo ti je mama ostavila...nova odjeća ...a kupičemo ti i pelerinu...
Ja:Oprostite...kako to da če te kupiti.Ja nemam novca.I gdje mi je mama?
Molly:O,da imaš...otac ti je ostavio...pa čemo otiči do Gringottsa da uzmemo novaca...a Malena je otišla kuću i požuri...Mary,Keera i Miranda te čekaju...
Ona je več daleko otišla kad sem ja vrisnula.
Ja:ČEKA ME TKO???Pa ja njih ni ne poznam...
Ron:Upoznačeš ih...hajde požuri...
Tad sam još jače vrisnula(I čula kako Percy na to nešto psuje,iako,znam da to nije smijeo pred majkom)da izađe jer se sigurno neču presvuči dok je on tu.
On je zgranut izašao.Kad sam otvorila kesu,vidjela sam slatku majcu,duksericu i traperice sa biserima naljepljenim.Bilo je baš slatko.
Kad sam se obukla ,sišla sam dolje.Čula sam glasova ...zvučalo je kao nogometni stadion.
Tamo su sjedila tri cure.Meni ne poznate(barem sinoć nisu bile).Od nervoze,počela sam pucati prste,od čega se Percy(koji je upravo stajao iza mene)počeo ježiti i govoriti mi da prestanem.
Miranda:Gle!Došla je...Ja sam Miranda Smith,ovo je moja dalja rodica Keera Smith ...
Ispružila je ruku.Nisam ni stigla da je stisnem...več se progurala treća cura.
Mary:Ja sam Mary Matthews!
Ja:Ovaj da...super...ja sam...
Keera:...Soraya Selfidge...
Mary:Znamo sve...Ron nam je ispričao...hočeš explozivnog puc-puca?
Odvukle su me do stala.Neznam kako,ali sam donekla shvatila igru i sve ih pobjedila...osim Mary.Čovječe,neznam je sam li rekla uopče dobro jutro koliko su me zapričale.I sad sam znala sve i o Keera i o MARY I O Mirandi.
Uneka doba,Molly se javila(jedva).
Molly:Arthure...previše nas je...ovako čemo...ja ču sada krenuti sa Keerom,Mirandom,Mary,Sorayom i Ronom...a kad se vratimo,otiči čemo sa Billom,Charleyom,Percyjem,Frednom i Georgom...
Athur:Da,stvarno nas je puno...ali imamo joj sednicu i 6 dana...svećemo stiči...ali ne zaboravi..Soraya mora po navac u Gringots.
Molly:Da!!!Hajdemo...jeste spremni...
Svi su klimnuli.Jedino ja nisam.Pitala sam se još samo kojim čemo sad putem iči.
Molly:A šta je tebi dušO?
Došlo mi je da joj se obrecnem i kažem da mi je ime Soraya,a ne Dušo.Ipak tu sam želju morala da izbijem iz glave,jer Molly je bila jako draga,ali kako ste pročitali u boxevim,ja sam jako živčana.
Ja:Ništa...kako će mo tamo...gdje već idemo???
Molly:Ah,pa autom...našim Fordom...
Meni oči malne ispadoše od silnog čuđenja.Ja sam se iskreno nadala da če to biti normalno auto.
Krenuli smo.Stali smo pred vrata.Izgubili smo otprilike 5 minuta na to.
Iz Arthura je odjednom poput munje odjeknulo nešto prostakluka,a Molly je samo rakla da nam to sam o izađe kroz uši.Znala sam da Arthur inače ne psuje,ali sad se ozbiljno naljutio.
Odjednom se začuo motor,rad motora ali niodkud,Auta nije bilo.Svi su gledali gore u nebo(iako nije ničeg bilo)a ja kao posljedna budala gledala u stazu ,ne bi li šta vidjela...
Nekoliko sekundi kasnije,predamnom je stajao veliki plavi auto.
Ja:Kkakkko ssse pojjaavioooo ??????????????????
Svi su me pogledali u krajnjem slučaju kao luđaka.Molly mi je objasnila da je to samo auto,ali ja uporno nisam htijela da uđem u njega.Na kraju sam ipak ušla...
Nastavit če se...

Arthur je svarno bio čudan kad je to rekao.Ja sam se prepala ko nikad u životu.Ali usvakom slučaju.Dok sam ja tako razgledala sobu,oni su se zezali na Fredov i Georgov račun.
Molly:George,prestani ...
George(ili Fred)je bacao Avis na svoju malu sestreu Ginny i raspalako je.
George:Ja nisam George...ja sam Fred...
Fred:Ma šta ti je Frede...ja sam George...
Ja:Pa jedan je sigurno Fred a drugi George...
Ron:Dajem ti ruku...
Odustala sam.Šta god da rekla,Blizanci su to morali preraditi i to me iritiralo.Kad je Ron završio,krenuli smo zajedno da pričamo.Čisto da se zabavimo i upoznamo.
Počeli smo od pelerina...
Ron:Ama meni nije jasno...kako ti po ulici možeš da nosiš to...milsim da bezjaci previše žure sa modom...
Ja:A objasni mi taj pojam...bezjak???
Ron:Neznaš...ah,To ti je čovjek bez močiju...neznam da li se varam,ali tvoja majka je bezjakinja.Eh,da imamo starih metli,pa čemo te podučiti metloboju.
Ja:Šta ti je to???
Ron:Ama to ti je igra sa četiri lopte...balun,maljac,maljac i zvrčka...svi koji učestvuju imaju metle...
Ja nisam ništa skontala.Mislim da je on ponavljao naštrebano gradivo za sebe.Ali mise nije činio štreber...
Onda je došao Bill(malo me iritirao,jer je zamahivao kosom kao kakva curica).
Bill:Ron!!!Ti to obješnjavaš...je si kaj skontala
JA:Ja...
Percy je izletio i stvorio se tu tako naglo da se Ron srušio na zemlju(ne bih se začudila,cijelo vrijeme se njihao,klimatav mi je nešto na nogama).
Percy:Soraya!Rone!Sada su 8.15.Kasno je...idite na spavanje...
JA:Kasno?!?Bila sam budna i do 1 sat...
Percy se umalo srušio na Rona,ali je profulio i srušio se na Billa...
Percy:Epa,ovdje češ u ova doba na spavanje...čuješ?
Bill:Prestani Percy...gdje ti je mozak...ona je gost...leči če kad joj volje...

Ipak sam legla.Sobica je bila mala,a u obližnjem krevetu je ležala Ginny.Čini se da me nije volila...
Ja sam legla.Krevet je bio mekan,toliko da sam poželjela da se iskačem,ali tim bi pokretma izbudila cijelu kuću.
Razmišljala sam o Apple.Iako je bila gnjavatorica,bila je moja frendica,a ja joj se nisam ni javila...
Donijela sam odluku...poslat ču joj pismo...
Ali kako?Nisam znala ni gdje sam,a kako bih uopče došla do pošte...kako bih poslala pismo...Onda sam se sjetila,...preko goluba...ili neke druge ptice.
To je loša ideja.Ja stvarno nisam htjela dobtit ptičiju,a Apple je bila alergična na perje...još k tome...apal bi u komu kad bi videjela da joj ptica prenosi poštu o frendice.
A onda mi je pred očima odjeknula vizija:tri cure...mahale su mi...ja sam ih nazivala najboljim prijateljicama...
Vizija je isčeznula.Ja sam znala da sam pospana ,ali me ovaj prikaz održao budnu još narednih nekoliko minuta...
Sjetila sam se svih ljudi koje sam pznala,ali ov cure mi nisu bile poznate...sjetila sam se onog nesretno Harryja...Več sam planirala...ako šta naučim...napravit ču Dudleyu sva nesreće koje budem mogla...
I onda sam zaspala...
Nastavit če se...

Ja sam Soraya.Uskoro počinjem pisati moj magični dnevnik.Nedavno,majka mi je rekla kako sam je vještica...a onda nam je u gostima bio jedan čovjek sa naočalama u obliku polumjeseca i duge bijele brade.Činio se zanimljiv.Ja sam primjetila da u zadnje vrijeme pomislim na budučnost...i to što sam pomislila se ostvari.Smiješno!
Usvakom slučaju,za sedmiocu dana krečem na King Cross,i tamo ču(bar kako sam čula dok sam prisluškivala čovjeka i moju mamu Malenu)otiči na peron broj...nisam ga upamtila...i onda na Hogwarts -Expres.To je jedini način da dođem u Hogwarts.
Sve je zvučala primamljivo i iinteresanto...previše da bi se propustilo...a inače ja sam obožavala izazove...

Tek dva jutra nakon dolaska onog čovjeka,moja mama se naglo promijenila.Pričala mi je o Hogwartsu,iako je stalno ponavljala da ona nije vještica.To mi nije ulazilo u glavu.Uskoro,počela mi je naređivati da se spremam,ali rekla je kako moj mobitel(Nokia) i moj GameBoy kojeg sam maznula od jednog Dudleya iz moje škole,ne nosim jer tamo gdje idem neče biti u funkciji.Inače su Dudleyjeve stvari bile ispravne.
Inače,ja sam bila sretna što napuštam običnu školu,jer tamo osim što nisam imala prijateljicu,bilo je užasno biti najbolji učenik u svom razredu,a još sam bila predsjednica.
Ipak,jedno je sigurno,ako nešto naučim o magiji,potajno ču srediti Dudleyja.On me strašno živcirao,osobito kad je bio vlastitog rođaka,Harryja Pottera.
Iako sam bila u 4.b.razredu,znala sam mnogo štošta o Harryju iz 4.a.
Imala sam osjećaj da on nije samo ime i dječak kojeg biju i živi u otprilike nesretnom uslovu života,već da će on biti puno više od toga...
Spremanje stvari u kufere bilo je duže nego vijek.Još ako se uzme otezanje;Moja mama je spremala brojne darove.
Rekla je da idem u školu tek za 2.sedmice,a da prije toga idemo kad jedne porodice,koja je stari prijatelj moga oca.Poslala je pismo njima predpostavljam,ali na najčudniji način koji je ikad mogla;otišla je na rasprodaju ptica,uzela jednog povečeg goluba.Stavila je to malo pisamce za nogu goluba.
Ja sam se tog čina prepala,jer su golubi za mene bili opči Gradski štakori,a Ptičija gripa je harala naokolo i vrebala ljude poput moje majke...
Kad se vidjela šta je golub napravio,umalo sam pala u nesvjest,ali mama mi je objasnila kako ću i ja na takav način slati njoj pisma kad več budem u Hogwartsu.Samo sa sovama.
Opet su prošla dva jutra.Ovo jutro smo trebali putovati toj porodici.Iako je kiša pljuštala kao od šale,to nije moglo promijeniti moje raspoloženje.Danas,trebao se promjeniti moj život,iako nisam imala pojma koliko.
Ja:Mama,ćime čemo putovati?
Mama:Moram pronači taj prah...oh,oprosti!Što si rekla?Aha...putovat čemo...evo ga!
Uzele smo stvari i stale pred naš stari kamin koji već dugi niz godina ovdje stajao i glumio ukras.
Ja:Pitala sam nešto?
Mama:Pa preko kamina,duše!Treba da bude kad-kad od koristi,zar ne?
Ja:Ovaj...kako čemo putovati sa kaminom?Ne vidim nikakvu korist od njega?
Mama:Ne vidiš...nijedan bezjak ne vidi,ali u magiji,kamin,ako je uključen u letimrežu,jako je koristan.
Ja:Koristan?!?
Mama mi u ruku uspe malo praha,i posla me u kamin.
JA:Toliko luda nisam...
Mama:Recimo da jesi!Ajd"dušo...reci"Jazbina" i baci prah o zemlju...ali izgovori jasno i glasno...
Prije nego što sam se snašla,primjetila sam vatru smaragdnozelene boje oko nogu.Usapaničarila sam se,ali sam se smirila kad sam shvatila da se neću opržiti.
Ja:Jazbina...
Dok mi je prah islazio iz ruke,razmišljala sam kako se nisam pozdravila sa svojom prijateljicom,dvije godine mlađom,Aplle Foresting.Zagledala sam se u prah i nisam ni primjetila kako je on sad nestao i da sam se nalazila pred krdom crvenokose djece(7)...
Bili su poredani po veličini i svi zabuljenu u mene kao da sam imala rogove.Jedan me upita:
On:Oprosti,ja ne ulazim u tvoju gardarobu,ali gdje je tvoja pelerina...
Ja:Toga nema u mom ormaru...ja sam moderno čeljade...
dRUGI:Pa nije li slatka Bille...jedva čekam da je podučimo metloboju...
Onda je moja mama se pojavila,ali ukrajnje očajnom i naglom pojavom.
Mama:oH,Bille,Charley,kako ste...joj,jedva da vas poznam...a ovo su Fred i George,ili obrnuto...ma nema veze...Ron,je si to ti?Kako si porastao...zadnji put sam te vidjela kad si imao tek 2.mjeseca...a ovo je...tebe ne znadem?
Bill:Ginny...naša sestra.
Mama:Drago mi je Ginny...slatka si ko med...a gdje su Molly i Arthur?
Dok su Se Molly i Arthur probili kroz gomilu djece,kuća je počela da vrvi svim čudima na svijetu.
Molly:Oh,Malena,kako se dugo se nismo vidjela...11 godina...ovo je tvoja kčer...Soraya...oh,kako si medena,ja sam te vidjela kad si imala 2 sedmice.Rodila si se tek 2 sedmice nakon Rona...ili 3...neznam!
Mama:Tvoja djeca su tako...tako...brojna!
Arthur:Ah da...Molly pobrini se za djecu...Bill,Charley i Percy...pERCY,gdje je to čudo...ah tu si...ugostit čemo Malenu.
Molly:Ah,da...dođite djeco...ostavite se svojih čarozeza...Fred,George...Sorayu nečete zezati kao vlastitu majku...
Fred:Od,ne nečemo zar ne Frede?
George:Pa neravno George!
Ja:Oprostite...ali Zar George nije FRed?
Fred i George su napravili grimasu največeg čuđenja.
Fred:Kako nas razaznaješ?
JA:nEZNAM!!!To je čudo...kad god me neko pokušava prevariti,ja to osjetim...
Molly:Čudno je to Soraya...ali u magiji ima svega...možda ti vidiš budučnost ili šta več!
Onda smo trebali da jedemo.Budući da je vani bila kiša,morali smo da jedemo u kuhinji,samo se pitam kako smo stali.Ja sam prva završila,pa sam se zabavila razgledanjem prostorije,Nekim čudnim slučajem,suđe se samo pralo,cviječe samo zalijevala,a bio je tu ijedan čudni sat sa 9 kazaljki.
George:Šta gledaš?
Ja:Niš!!!
Mama:Jel se kaže niš?
Ja:Ne kaže se ni ajdmo"!!!
aRTHUR:PamEtna je...vidim da se nije ni prepala ovog svijeta.
pREPALA???Prestravljena sam.
Nastavit če se...